Overblog Suivre ce blog
Editer la page Administration Créer mon blog
Monde arabe

Monde arabe

Pierre PICCININ da PRATA (Historien - Politologue)

Le soir Ponedeljak 20 Mart 2006

Autor Pierre PICCININ
Profesor istorije i politickih nauka Istrazivacki kolaborator ULB
 

Milosevic: poraz medjunarodnog suda





Smrt Jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica >pronadjen mrtav< 11 marta, po misljenju mnogih posmatraca predstavlja stetu za TPI u Hagu. Dublja analiza ipak ukazuje na suprotno.

Slobodan Milosevic,izabrani predsednik na celu Srbije,jedne od federativnih republika Jugoslavije je bio suocen sa dva velika problema tokom devedesetih.

Sa jedne strane, od 1990, vise republika su zelele ostvariti samostalnost. Do tada je federacija garantovala zastitu etnickim manjinama. A nezavisnost Hrvatske i Bosne i Hercegovine je napravila izolaciju Srpskog stanovnista unutar ovih novih drzava. Srpsko stanovnistvo je ubrzo pocelo da ispasta netrpeljivost vecinskog naroda u tim novim drzavama,narocito u Hrvatskoj gde su srbi bili zrtve mnogobrojnih napada a da vlada Hrvatske nije intervenisala da to spreci. Tada Srbija trazi i glasanjem drugih republika dobija dozvolu da vojska Jugoslavije udje u Hrvatsku i Bosnu da bi zastitila Srpske enklave. Od tada pocinje konflikt vecih razmera da bi organizacija ujedinjenih nacija ipak uspela u tome da se podele prihvate od svih doticnih, dogovorom u Washington-u (1994 za Hrvatsku) i u Dayton-u (1995 za Bosnu i Hercegovinu).

Oba dogovora su se pokazala nepravednim prema Srpskim manjinama.

Sa druge strane u samoj republici Srbiji, u provinciji Kosovo, postoji Albanska manjina koja je u samoj provinciji ubedljiva vecina. Vec u aprilu 1987, Slobodan Milosevic tada obicni izaslanik vlade u Beogradu, konstatuje situaciju Srba kao uostaloim Roma a i drugih etnickih manjina koji su zrtve napada od strane Albanske populacije i naoruzanog independentistickog pokreta UCK.

U tom momentu policijska akcija i supresija autonomije,koju je imalo Kosovo, omogucuje da se provincija dovede u red. Ali profitirajuci situaciju opsteg raspada Jugoslavije Kosovski Albanci (muslimani) pokusavaju da otcepe Kosovo od Srbije. Zeleci da proteraju Srbe terorom, cesti napadi protiv Srpskih sela i pravoslavno hriscanskih manastira konacno prouzrokuju reakciju drzavne vojske 1998 godine. Sada je bilo pitanje o Srpskoj teritoriji (ukinuta autonomija)
i zvanicni Beograd odbija svaki kompromis kada je u pitanju nezavisnost Kosova. Ova vojna intervencija proizilazi u bombardovanje Srbije od strane NATO-a sa pocetkom 24 marta 1999 godine.

Od samog pocetka NATO intervenicja postaje predmet osude. Uistinu ova vojna intervencija je povredila internacionalno pravo (zakon) i pocela bez dozvole organizacije ujedinjenih nacija. Naime u savjetu sigurnosti Rusija i Kina su stavili svoj veto protiv te odluke a Brazil i Idija su glasali protiv mesanja u unutrasnji konflikt. NATO clanice su pokusale da daju izgovor za bombardovanje postojanjem plana od Srpske strane da etnicki ocisti Kosovo, zalosno poznatiji kao >plan konjska potkovica< i koji je navodno predstavljao opkoljenje i eliminaciju svih neSrpskih naroda na Kosovu.

Ipak etnicko ciscenje,masakar Albanske populacije i izbeglickih kolona se pojavljuje tek po pocetku bombardovanja od strane NATO clanica: Srpska vlada svjesna da nemoze dugo da izdrzi napade NATO-a, je tek tada odlucila da upotrebi ovu radikalnu metodu u pokusaju da zadrzi Kosovo. A kad se radi o taktici NATO-a, ona je unajmanju ruku iznenadjujuca: sistematsko bombardovanje citave industrije, vojne, ali i civilne, dodajuci tu i sektore koji nemaju nikakve strateske vaznosti, elektricne centrale, puteve, mostove, drzavne zgrade, ukratko metodicno unistavanje svih ekonomskih infrastruktura.

Od pocetka svog procesa, Slobodan Milosevic je oborio vise clanova optuzbe, uspevajuci da dokaze naprimer da >plan konjska potkovica< nikada i nije postojao i da se radi o izmisljotini Nemacke tajno-obavestajne sluzbe, koju je NATO preuzeo zbog propagande.

On je postavio vise pitanja: Zasto je NATO na takav nacin unistio ekonomiju njegove zemlje? Da li je glavni cilj ipak bio da se Srbija >enklava unutar zemalja NATO koje se neprestano sire prema istoku< primora da prekine svoj tradicionalno dobar odnos sa Rusijom da bi dobila ekonomsku pomoc zapada koju joj Rusija nije u stanju pruziti?

I treba podsetiti da je bas zbog toga Slobodan Milosevic izrucen u TPI po naredjenju prvog ministra Zorana Djindjica, proizvoda opozicije, i bez dozvole Srpskog parlamenta krseci tim cinom zakon. On je isto tako istakao stvarnost da njega nije skinuo sa vlasti Srpski narod nego nekoliko hiljada pristalica opozicije koje su napravile pravi drzavni udar uz obilnu pomoc zapada.

Jedna stvar je sada sigurna: smrt Srpskog predsednika stavlja kraj na sudski proces. Ocigledno, ne, smrt Slobodana Milosevica nije dobra stvar za TPI.

Sa Francuskog na Srpski doslovno i bez modifikacije preveo
Predrag Vitomira Zdrale